Master Physical

Posttraumatske kontrakture zglobova predstavljaju najčešću komplikaciju povreda lokomotornog aparata i jedan od najčešćih uzroka invalidnosti povređenih osoba. U lečenju i rehabilitaciji najvažniju ulogu imaju metode fizikalne terapije.

Nekada je fizikalna terapija jedini način lečenja, pa od njenog delovanja i pravilne primene zavisi krajnji ishod povrede. Veoma je važno da se fizikalna terapija primenjuje adekvatno i diferencirano uz praćenje patogenetskih i kinezioloških poremećaja koji prate i uslovljavaju nastanak posttraumatskih kontraktura.

Kako nastaju posttraumatske kontrakture?

Primarni činilac u nastanku kontraktura je trauma s anatomskim oštećenjem mišića, zglobova i kostiju. Ona može da poremeti konfiguraciju zgloba i kongruenciju zglobnih površina i da mehaničkom blokadom neposredno izazove kontrakturu.

Znatno češće kontrakture nastaju posredno, usled inflamacije i zastoja otoka, razvijanjem vezivnog tkiva, fibroza, zbog skraćenja zglobne čaure, ligamenata, tetiva, fascija, mišića i drugih mekih tkiva koja se nalaze oko zgloba. U toku traumatske inflamacije dolazi do proliferacije i remodeliranja kolagenih vlakana.

Nediferencirane mezenhimne ćelije migriraju ka mestu povrede i postepeno se transformišu u fibroblaste, koji pokazuju tendenciju da se kreću duž fibrinskih naslaga, umnožavaju se i razvijaju organele koje proizvode kolagen. Nova kolagena vlakna su deblja i obično su nasumice raspoređena u vezivnom tkivu.

Novostvoreno vezivno tkivo se sastoji pretežno od kolagena tipa I koji je jači i ima veću vučnu snagu (za razliku od tipa III koji je tanak, slabo struktuiran i lakše se isteže). Odnos izmedju kolagena tipa I i III može da bude izmenjen, ne samo u mišićima nego i u nekontraktilnim mekim tkivima, što još više komplikuje problem. Metabolizam kolagena karakteriše kontinuirana sinteza i razgradnja. Ako sinteza nadmašuje razgradnju, nastaje prekomerna fibroza.

Sintezu kolagena podstiče krvarenje i prateća inflamacija u nekontraktilnim mekim tkivima, kao i produžena imobilizacija i neaktivnost. Usled neaktivnosti, kolagena vlakna su u stalnom kontaktu i u tačkama intercepcije se slepljuju, između njih se formiraju abnormalne unakrsne veze, koje ne dozvoljavaju elongaciju i ograničavaju pokrete u zglobu.Usled imobilizacije smanjuje se tečnost u vezivnom tkivu, što otežava klizanje i izduživanje kolagenih vlakana.

Na razvoj kontrakture utiče i neadekvatno pozicioniranje. U mišiću koji se drži u skraćenom položaju pet do sedam dana, dolazi do skraćenja mišićnog tela.Ako skraćeni položaj traje duže od tri sedmice, rastresito vezivno tkivo u mišiću će se transformisati u zbijeno vezivno tkivo. Čaura zgloba takođe može biti uključena u razvoj kontrakture (povreda, inflamacija, pozicioniranje..), kao i vanzglobna tkiva, refleksna kontrakcija mišića kao reakcija na bol, lokalna tkivna distrofija, osifikacije, posttraumatski sinovitis…

Dijagnostikovanje posttraumatskih kontraktura

Da bi se primenila adekvatna fizikalna terapija potrebno je da se svaka posttraumatska kontraktura kliničko- kineziološki ispita i proceni.

Radiološki treba utvrditi strukturu kostiju, konfiguraciju zglobnih tela, stanje zglobne hrskavice,a ultrazvučno oceniti stanje nekontraktilnog i vanzglobnog tkiva.Od posebne je važnosti ispitati snagu mišića, utvrditi odnos snage agonista i antagonista kroz svaki pokret; zatim elastičnost mišića koja može biti smanjena zbog strukturalnih promena u mišiću ili povišenog mišićnog tonusa

Lečenje posttraumatskih kontraktura

Ordinacije za fiziklanu medicinu i rehabilitaciju Master Physical ima tehnologiju i znanje da primeni sve oblike oporavkaka prilikom lečenja posstraumatskih kontraktura zglobova. U lečenju i rehabilitaciji se koristi više fizikalnih procedura.

• Kineziterapija zauzima vodeće mesto, a ima i profilaktički značaj: održavanje obima pokreta, održavanje snage i elastičnosti i trofike mišića, sprečava srašćenja u mišićima, zglobnoj čauri, ligamentima, sprečavanje neurotrofickih poremećaja.Primenjuju se aktivne i aktivno potpomognute vežbe u rasteretnom položaju i izometrijske vežbe, kao i vežbe istezanja kroz statičko istezanje, balističko i istezanje kroz metode proprioceptivne neuromuskularne facilitacije (PNF).

• Statičko istezanje na skraćeni mišić deluje spoljna sila od 30-60 sek. Na mišić koji je istegnut do granice bola, pruža se otpor.Tako delujemo na Goldžijev tetivni aparat, koji facilitira alfa i gama motorni sistem.

• Balističko istezanje je forsirano istezanje u vidu brzih trzaja. Kod ove tehnike treba biti veoma obazriv da ne dođe do oštećenja mišića i tetiva usled refleksno povećanog mišićnog tonusa.

• PNF koristimo uglavnom dve metode:1.drži-opusti, gde se mišić isteže do granice bola, zatim sledi izometrijska kontrakcija pa relaksacija sa dodatnim statičkim istezanjem, i 2.kontrahuj-opusti (zasniva se na principu recipročne neuromuskularne inhibicije).

• Za savladavanje kontraktura se koristi i produženo istezanje u trajanju od 20-30 min dva puta dnevno kod lakših oblika, a kod težih 2h i duže, što se postiže primenom ortoza ili dinamičkih udlaga.
• Krioterapija, u okviru ordinacije Master Physical mi primenjujemo aparat Game Ready koji smanjuje bol, redukuje mišićni spazam i facilitira mišićnu kontrakciju, često ga primenjujemo kao uvod u kineziterapiju.
• Hidroterapija, tj. hidrokineziterapija, pokreti u vodi su olakšani, manje bolni, u uslovima eliminisane gravitacije, utiče i na relaksaciju muskulature.
• Magnetoterapija smanjuje otok, inflamaciju i bol i stimuliše osteogenezu.
• Interferentne struje veoma je prijatna i može se primeniti kod metalne osteosinteze, poboljšava metabolizam, smanjuje otok i inflamaciju, a utiče i na stvaranje kalusa.
• Dijadinamičke struje deluju analgetički, poboljšavaju trofiku tkiva.

Toplota utiče na viskoznoelastična vlakna kolagena, povećava ekstenzibilitet kolagena i efikasnost istezanja. Primenjuje se kao površinska toplota (parafinske i peloidne aplikacije, tople kupke,hidroterapija…) i dubinska toplota (nastaje u tkivima konverzijom električne i ultrazvučne energije u toplotnu).

Napominjemo da svi kineziterapijski i fizikalni postupci treba da su strogo dozirani i individualno prilagođeni svakoj povređenoj osobi.