Master Physical

Pod cervikalnim sindromom se podrazumeva skup svih simptoma vezanih za vratni deo kičme i rameni pojas. Tegobe se ispoljavaju u nivou vrata i glave, ramenom pojasu, međulopatičnom predelu, a karakteriše ih bol u vratu koji može biti oštar ili tup, glavobolja, nesvestica, bol u ramenima i gornjim ekstremitetima, zujanje u ušima, zamagljen vid, osećaj trnjenja, smanjena pokretljivost glave i vrata, povišen mišićni tonus paracervikalne muskulature kao i nemogućnošću obavljanja dnevnih aktivnosti.

Najčešće nastaje kao posledica degenerativnih promena na kičmenom stubu, kao iritacija ili kompresija cervikalnih (vratnih) nervnih korenova, problemi vaskularnih elemenata, ali naravno može nastati i kao posledica traume (saobraćajna nesreća), osteoporoze, tumora, urođenih malformacija kičmenih pršljenova…

Vratni deo kičme se sastoji od 8 pršljenova, pa u zavisnosti od nivoa problema, možemo razlikovati nekoliko kliničkih slika:

*klinička slika cervikalnog sindroma

*klinička slika cervikobrahijalnog sindroma

*klinička slika vertebrobazilarne insuficijencije

Dijagnostika se uspostavlja na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda, rendgenskog snimka, a ako je potrebno koriste se i druge dijagnostičke metode CT, NMR, EMNG, TCCD, EEG, otoneurološka obrada.

CILJ LEČENJA

Otklanjanje bola, povećanje amplitude pokreta, sprečavanje invalidnosti, otklanjanje drugih simptoma, poboljšanje kvaliteta života.

LEČENJE

Lečenje se sastoji od fizikalnih procedura, kiropraktike, vežbi i/ili medikamentozne terapije.

Za koji vid ili vidove lečenja ćemo se odlučiti zavisi od kliničke slike, prisutnih simptoma, akutnog ili hroničnog stanja ali i subjektivnog osećaja pacijenta.

AKUTNA FAZA

Fizikalna terapija:

– Mirovanje i relaksacija vratnog dela kičme,

– Podržati pacijente da se što pre vrate aktivnostima dnevnog života,

– Sunđerasti okovratnik se preporučuje samo kratko vreme (ne duže od četiri dana), skidati ga postepeno kako ne bi došlo do smanjenja snage mišića vrata,

– Ne preporučuju se procedure sa dubinskim toplotnim delovanjem, jer mogu dovesti do egzacerbacije radikularnog bola, ali može da se krene sa elektro procedurama u vidu interferentnih i TENS struja

• Kineziterapija:

– Aktiviranje vrata i gornjih ekstremiteta u meri da se ne naruši antalgični (zaštitni) položaj

– Istezanjem ili trakcijom vratne kičme postiže se rasterećenje i smanjenje bolova, pa samim tim i relaksacija koja je neophodna za što brže smirivanje akutnih simptoma

– Pacijent će izvoditi lagane, neopterećujuće vežbe, jer bi preterano naprezanje dovelo do pojačanja akutnih simptoma

SUBAKUTNA I HRONIČNA FAZA

• Fizikalna terapija:

– Primena blage površinske toplote i/ili hladnoće,

– Manuelna masaža,

– Elektroterapija: interferentne struje, TENS, mišićna elektro stimulacija

– Sonoterapija: ultra zvuk, laser

– Radna terapija

– Preporuke za kućni program vežbanja,

– Obnova fizikalnog tretmana 1-2 puta godišnje.

• Kineziterapija:

– Povećanje elastičnosti grudnih mišića, kao i mišića ramenog pojasa i nadlaktica, zatim paravertebralnih mišića cervikalnog dela

– Jačanje snage mišića vrata, ramenog pojasa i ruku u celini

– Povećanje obima pokreta glave, vrata i ramenog pojasa

• Kiropraktika:

– Radi isključivo stručno lice

– Radi se i u akutnoj i u hroničnoj fazi

– Pršljenovi se postavljaju  u odgovarajući, normalan položaj ako je došlo do njihove luxacije

–  Vraćanje diskusa

– Otklanjanje kompresije sa nerva, ukoliko je do toga došlo

– Dovodi do smanjenja bola

– Smanjuje napetost u mišićima

– Olakšava tegobe

Osobe koje su podložnije cervikalnom sindromu su svakako one koje se bave kancelarijskim poslovima koji podrazumevaju višečasovno sedenje, rad na računaru, smanjenu fizičku aktivnost.

Ukoliko osoba već ima gore navedene simptome potrebno je da konsultuje stručnjake.

PREVENCIJA

Preventiva je veoma važna. Ogleda se u relaksacionim ili terapeutskim masažama, odmoru, fizičkoj aktivnosti, vežbama istezanja i jačanja. Savetuje se da osobe koje dugo sede, prave kratke pauze od 10 minuta, na svakih 3 sata i urade par vrlo jednostavnih vežbi, kao što je podizanje ruku iznad glave i istezanje.
Važno je naglasiti da se vežbe rade sa otvorenim očima, lagano i da ne provociraju bol.